NASTAVAK PRICE

MOGA RODAKA SA DRINE. Spustamo se u jednu dolinu,istina to samo lici na dolinu,ali uspjevamo pronaci jedno mjesto gdje se izvalila bukva i za sobom ostavila zaklon koji je mozda nama spasijo zivote. Nesto smo malo jeli,ja sam brzo zaspo,probudile su me granate koje su svuda padale,cujem razne glasove i po tim glasovima procjenjujem sta se desava,neko vice pobi hi granata,neko jeci,neko doziva MAJKOO ,situcija izgleda uzasna,ja se uplasi a rodak mi kaze,neboj se ako bude sudeno da predemo mi cemo pored svih nevolja preci na slobodnu teritoriju,ako nebude moramo doci na svoje sudeno mjesto,cuvaj pamet,daleko smo.Ponovo sam zaspo i probudilo me sunce koje ugrijalo pravo u moje lice,pogledah oko sebe i vidim da i rodak jos spava.Ima mnogo ljudi koji spavaju,neznas ko je ziv a ko mrtav tako izgleda kuda god pogledas,opet cujem glasove iz bunila,cujem kako ranjeni jece i mole za smrt a meni se povecava strah i tako u toj panici probudih rodaka.Dobro je zivi smo a svanulo,povika mi moj rodak.Da malo jedemo i idemo,zar necemo skupa sa ovim narodom,sve su ovo drugi ljudi koji su nas pristigli,ide kako ko moze,moramo i mi tako.Poslije maloga obroka,krecemo,svuda ima ljudi,neki spavaju a neki sjede,dosta ljudi prikljucuje se spontano i formira se nepregledna kolona.Idemo uz povremene zastoje,negdi oko 10h pocese nas direkno gadati granatama,medu nama opet nasta metez,moj rodak kaze to je njihov cilj da sto vise ubiju i da nas zbune da nas lakse ubijaju,mnogo sam uplasen i da mi nije ovoga rodaka ko zna u kakvoj bi vec bijo situaciji,nekada se zaklanjamo i pravimo pauzu u putovanju pa kada se malo stisa krecemo,negledamo na druge samo se drzimo trle,ugazenoga puta kuda su nasi otisli i kuda neprekidno idemo.Priblizavamo se asvaltu i na jednom prevoju naidosmo na vecu grupu izginuli i ranjeni ljudi.Neki mole da hi ne ostavljamo,neki mole da hi neko ubije,to mjesto morali smo brzo da napustimo jer te izluduje situacija.Noc nas zatice u blizini asvalta i znamo da se nasi masovno predaju,kazem hocemo li i mi rodo,ne uhar nam je da zivimo jos koji sahat predaja i smrt su isto za nas,tada i moja misao razmisljanja o predaji prestaje.Ne gledaj u mrtve,cesto me opominje moj rodak,stalno mi prica da moramo razvuci pamet kao i snagu i da samo tako mozemo doci do Tuzle to mi ponekad i smeta jer se prica u rijetkim pauzama kada cetnici ne pucaju.Ranom zorom medu prvima krecemo i mi,gazimo rijeku koja me umalo ne odnese,prelazimo asvalt i ko racunam da ce nam sada biti lakse,no brzo me uplasi rodak koji mi rece tek problemi nastaju.Idemo prema nekom brdu i stalno cujemo granate na sve strane,cesto neznamo jesuli ispred ili pozadi,hrane ima samo malo jos,imam jednu saku soli u najlonu koju jos nisam poceo da koristim i jos neslutim koliko ce nam to pomoci.Dolazimo do jedne vode,ima dosta ljudi koji leze odmaraju i vidim dva poginula,neznam od cega niti koga pitam,svako takve pogleda samo jednom.Mrak nas zatice u jednoj strmini,ljudi vec nemaju sta da jedu i dogadaju se nenormalne stvari,ima i samo ubistava,ima i greskom ubistava,stanje je upola ludosti.Tokom dosadasnjeg puta samo sam dva covjeka prepoznao,ostalo mi je bilo nepoznato ma da je rodak cesto sa nekima pricao nama poznatim ljudima.Noc je pala,granate su utihnule,poce i kisa,pomisli ako nema jednoga jada ima drugi,skupljeni jedan uz drugoga docekujemo i ovu zoru,hocemo li sledecu veliko je pitanje,mora se neka Baljkovica preci.Kolona isprekidana u grupe stalno ide.Granate nas ponovo zasipaju,tada bjezeci neki covjek baci kanister od vode i dok mu ja pridoh svaka se kap vode prosu,ponesem ga i na prvoj vodi naspem te mi je kasnije mnogo pomagao da ublazim gladnu zed.Na Baljkovici se cuju borbe razne price dolaze ali nije ni jedna tacna,granate pogadaju i nas kraj kolone.Ja nemogu dalje moram se odmoriti,rekoh rodaku.Hajmo zaci malo za put,pa cemo se dobro odmoriti.zasli smo u neku cestu siblja i tamo smo zaspali,probudi me hladnoca,moj rodak sjedi i gleda u mene,jesili se odmorijo upita rodak,jesam rekoh.Brzo smo se prikljucili nekim ljudima koji pricaju da je granata pobila dosta nasi ljudi i da je velika ne organizovanost medu nama.Kontam sada price nista ne vrijede,treba cuvati snagu,prelazimo Bljkovicu na kojoj sam vidijo mrtvi ljudi,straha nema,ali ni na mrtvima obuce uglavno nema to sam zapazijo.Idemo iza neki sela i ja dalje od gladi nemogu,rodak mi kaze sjedi,da ja vidim gdje smo,ja sam brzo zaspo a kasnije me rodak probudijo i kaze hajde probaj malo ovo jesti,pogledah ima desetak mladica od ostruge,pocnem jednu jesti pa se sjeti moje soli,pa to malo posolimo i da vidis ide puno bolje.Noc je opet dosla,kisa pada bar pola dana,svi smo mokri,kako i gdje zoru docekati,ali ako granate ne padaju sve je dobro.Dan ponovo nekako smo docekali i taman da krenemo kada nas nesto uplasi iza nasi leda pisnu neka ptica,pogledah i vidim da ima slomljeno,prebijeno jedno krilo te se zaglavila medu neko drvece,pridem te je izvadim i malo nadem spage te sa nekim grancicama joj malo utegnem to krilo da bar moze hodati do svoje smrti.Pokret je nastao spontano jer sam vidijo da je tu nocilo mnogo ljudi.Ispred nas cujemo da se vode zestoke borbe,kazu nasi probijaju cetnicku liniju,granate stizu i nasu kolonu,jedna pada ispred blizu nas i vidijo sam da je poginulo par ljudi,da ima ranjeni ali ih samo zaobidemo i idemo dalje,granate nas razbijaju cesto,kolona je ispresjecana,neki ljudi pokusavaju da nose svoje,kaze rodak izgubice tako snagu pa ce ostati i oni.Nebo se iznad smracilo,to mi lici nekako na smrt,svuda vidis smrt,sve mi poce da lici na smrt.Pokusavam da se malo priberem i utonu u neki san,cujem da me neko trese,vice ali ja neznam da se probudim,neznam da se odazovem,nesto mi neda,meni je sada lijepo.Ujednom trenutku,probudih se,zar si se izgubijo,reko sam ti da moras pamet cuvati ko i snagu,tada svatam da sam bijo poludijo,pa se uplasi,hajde malo da odmorimo,ljudi nas prolaze,niko negleda nikoga.Rodak opet kaze,nikuda ne mrdaj da vidim kako je stanje ispred nas i tada donese neki ljuti jabuka koje sam pojeo i koje su me drzale taj dan.Noc je ponovi i mnogo nas ima zajedno.Rodak ponovo za veceru donosi vrhova od ostruge koje solimo i to veceramo i soli vise nema ali kazu ko sutra dan prezivi taj ce zivjeti do vijeka jer sutra prolazimo na nasu teritoriju,granate se neprestalno cuju,razni glasovi,neko moli,neko jeci a ima poneka i psovka.Zora je ponovo,krecemo,borbe su ispred nas blizu,tako mi izgleda,prolazimo ranjene ali i mrtve,kazu ovdi bili nasi udarili na zasjedu ko zna koju po redu,rodak zasta pa od nekoga mrtva covjeka otvori rusak i nade malo secera,to nam je mnogo valjalo u daljem putovanju.U jednom casu,prolomi se oblak,kisa udari ko nikada,ali granate ne prestaju,samo oni koji imaju jos malo snage idu,vecina se skupila i negdi ceka da kisa prestane,prolazimo u tom vremenu kroz neko razredeno srpsko selo,usput vidimo i mrtvi ljudi,neko viknu,stari ubij me ja sam cetnik,pogleda,vidim da je sav u krvi i ranama,viknu glasno NECU, poboja se da nebih pogrijesijo pa da me nebih stigla bozija kazna,pozuri povika rodak,prelazimo nasim.Nisam vise vidijo nikoga oko sebe sem rodaka i tako stigosmo do nasi koji nam nude sve a ja jednoga upita,jesili vidijo moju sestru,brate neznam ni tebe ni tvoje sestre ali zenski svijet je kako cujem presao pa ces je ako bogda sutra naci,vidim da sam ponovo u psihickoj krizi a rodak mi dodade sok koji me povrati u bolje stanje,Sada idemo u nekom kamijonu i ja zamisljam susret u mojoj porodici,gdje su imaju li sta jesti,kako cemo nastaviti i gdje zivot,misli za cas proljecu jedna drugu,ljudi se vesele a ja neznam,nemam snage ili nesto drugo.Nocili smo u nekoj skoli,mjestani i vojska su nas docekali dobro,mislim cim svane idem,ali nisam mogao od bolova svuda po tijelu,stomak mi ne prihvata hranu,bolovi su svuda po mom tijelu,oko 12h radak mi kaze idemo,nasi su kazu u Tuzli ima nasega naroda dosta u Zivinicama ali niko nije vidijo ovdi nase idemo.Dolazimo do nekoga autobusa koji ide za Tuzlu i u putu svatam kroz pricu putnika da su Srebrencani masovno izginuli i ako sam ja svojim ocima vidijo mnogo mrtvi,jednostavno nisam imao pameti da to svatim niti snage da to razumim.Dosli smo u Tuzlu,cijeli dan pokusavamo da pronademo svoje ali uzalud,pmet mi se rastapa ali nema nikoga,idemo kod neki nasi rodaka da nocimo,mnostvo nasi dolazi i pita za svoje i tada slucajno saznajem da su moji u jednom selu oko pet km udaljenosti,pogledah u rodaka koji svata moju poruku i ustajemo i ako je bilo kasno u noc,rodak se raspita gdje i kako doci u to selo a onda jedan stari covjek pode sa nama da nelutamo,idemo a noge me izdaju,suze naviru a duse nestaje,dolazimo do jedne kuce a covjek kaze smijete li ovdi ove probuditi da pitamo gdje su ja dalje neznam,kako da nesmijemo,zovi rodak ti na vratima a ja odoh na prozor,rodak je pokucao tiho na vratima a glas moje sestre pita, KO JE ,SEstro,povika i probudih se u sobi,neznam kakav je bijo taj susret,ali znam da smo se samo gledali,kasnije su mi pricali da sam se bijo izgubijo,odma cim sam cuo glas i da sam ih uplasijo,ali to su jace stvari koje ja neznam niti pricati niti pisati.Kada smo se svi u sreci malo odmorili,poceli smo da zivot pravimo slicnom u nasoj kuci prije,rodak je doselijo blizu nas pa smo zivjeli bratski a onda odlucili idemo jos dalje i tako stigosmo na Zapad.Ponovo sam bijo sestri sevep da ima momka za koga se udala a ona isto meni da imam svoju dragu,zasnovali smo porodice i lijepo zivimo,tako isto i moje druge dvije sestre,majka je bila samnom.