ZIVOTNA PRICA MOMKA SA DRINE.

Pricao mi rodak. Zivijo sam sa roditeljima i tri sestre,pored Drine,imali smo na prvi pogled lijep zivot,kuca nam je bila u vecoj basti i lijepoj njivi koju smo sijali,bili smo malo izdvojeni iz sela pa smo imali i potrbnu tisinu.Otac je radijo u Jadru a majka i najstarija sestra su obradivale zemlju,odma iza kuce u basti imali smo lijep izvor vode,kada basta ubehara,miris se cuo na sve strane,izgledala je nasa avlija prelijepo,sestra je stalno sadila ruze,sjecam se kada sam joj donijo crvenu ruzu koja joj je nedostajala,kupila mi je patike za svoj novac i sve tu ruzu zvala mojim imenom.Ja sam bijo mezimac u kuci to me ponekad nerviralo a cesto mi je odgovaralo kada bih me bas radi toga postedili nekoga rada koji ja nisam volijo,to je moja najstarija sestra najcesce radila,ako ja trebam nesto da uradim,sestra bi rekla ja cu majko.Pohado sam skolu i poceo dolaziti kasno kuci radi puta,udaljenosti,moja sestra se najvise brinula kako cu doci pogotovu zimi a onda kada sam bijo poceo da se radujem,proljecu i zivotu izbi prokleti rat.Bili smo odma na udaru i jedva izbjego smo u Srebrenicu,osta sve,ostase i ruze moje sestre,osta sva nasa radost.Rat je tekao a mi smo bili zadovoljni sto smo svi jos uvijek medu zivima.Upozno sam jednoga momka,borca i tajno govorim sesti da zelim da on bude njen momak,za par dana to se i desilo,nas troje smo bili pravi prijatelji i drugovi a onda me sestra upozna sa jednom djevojkom koja mi bijase i prva cura,jer ranije nisam imao djevojku.Zivot je tezak,ali mi se dobro druzimo i medusobno dijelimo sve pa smo sada gledajuci ipak za kratko u odnosu na druge lijepo zivjeli.Mnoge porodice je pogodila tuga,ovaj put ne zaobilazi ni nas,moj otac gine u odbrani Srebrenice,mislijo sam da cemo mi pomrijeti i da necemo poslije oca moci sami zivjeti,koliko je bila borba da se prevazide bol za ocem,toliko je bila briga moji zamnom,jer sam bijo puno privrzen ocu rah.Moja sestra opet uspjeva pronaci najljepse rijeci izmedu svih i meni tako pomoci da lakse prezivim te dane.Poslije 3 mjeseca moja djevojka mi daje ocevu kutiju duhansku,kaze da joj je to dao neki vojnik,koji je to sacuvao,tada sam stijo da ponovo umrem,ali tada sam i prvi put u svom zivotu svatijo da nemozes umrijeti kada hoces da moras cekati svoj red.Kada dan prode zadovoljni smo sto smo ga prezivili,za naredni dan se moramo opet boriti i to je tako prolazilo,poceli smo ponovo da izlazimo prema guberu,zivot se nekako ustalijo u tu patnju kroz koju se pojavljuje i ljubav,moja djevojka je privrzena meni i ljubomorna je mojoj sestri sto se previse brine o meni,samo da kazem,da moja sestra nikada tokom rata nije pojela krompir bez mene,zato je ostala u mom zivotu dijo mene.Rat je dosadijo i jedva cekamo da se ili zavrsi ili da se neka vrata nad Srebrenicom otvore,cesto se prenose neke maste,bico ovo,bice ono,ali zivot svakim danom gori.Jedne veceri uobicajno sjedimo ispred zgrade,kada prode policija,bez i jedne rijeci nama,to je bijo los znak za nas i nase susjede,pratimo u koju zgradu ulaze,moja sestra ima isaret i pogada crnu slutnju,taj dan je pogino njen momak sa kojim sam je upoznao i koga sam volijo kao brata,bol se ponovi,mozda jos teza i najteza takva je izgledala u tim danima,jednom dok sam tjeseci sestru namjerno joj pricao lijepe rijeci,ona mi rece,braco ja se vise nikada necu udati,meni vise netreba niko,kroz moju glavu prolijecu misli,vidim je staricu usamljenu,pa kako to da dozvolim rekoh sebi,ali je pustim nekoliko dana pa joj to sve objasnim kako ja zamisljam njejzin takav zivot.Kunem ti se braco sada,da se necu prije udati nego se ti ozenis,bi mi malo lakse,ali sta sestro ako ja poginem,tada ona zaplaka a meni bi zao sto joj to rekoh,pa je pusti da se pribere a kasnije joj se izvinu a ona opet meni u tom slucaju necu nija da zivim ako se tebi sto desi.Dani crni samo se smjenjuju i doslo je vrijeme da moramo nasu Srebrenicu napustiti to ce se pokazati u naredna dva,tri dana.Da se crni dani samo smjenjuju,pokazuje i slucaj samo prije dva dana nego cemo krenuti iz Srebrenice u Potocarima granata ubija i moju djevojku,molijo sam boga da ija isti dan poginem da zajedno ostanemo,trazijo sam ponovo svoju smrt ali i ovaj put nisam dosao na svoj red.Misli me prosto raznose,ponovo sam po ko zna koji put izgubijo volju za zivot,ponekada zavidim onima sto su poginulu,vi ste se bar smirili,tako bi cesto u prolazu pomisljao,moja sestra me stalno razgovara i svi se brinu vise o meni nego o sebi.Dosao je i najcrnji dan u mom zivotu,moram da idem,moram da se rastanem sa mojima,mozda za uvijek,lomim se u dusi,to me i fizicki lomi,moram moju tugu i da krijem,jer tako izgledam slabcina pa se moji vise brinu,svi me stalno gledaju,majka krije suze,sestra nemoze,svi smo zanjemili a onda neko zovnu,hajde idemo,tada se prolomise glasovi placa a ja kao da vidim svoju smrt,pa mi bi za kratko lakse sto ija nado svoj mir a onda me neko povuce za ruku,neboj se idemo zajedno,pogledah ga bijo je to moj najveci poslije sestre zivotni prijatelj,samo sam ga tuzno pogledo a on me i dalje vuce za ruku i govori da pozurim,tako ce i tvoji prije svatiti da se moramo rastati,ta me rijec ponovo dotuce,ali smo vec izasli iz zgrade,ponovo se zadnji put oprastamo i krecemo,do Potocara mi je svaki korak znacijo i korak blize smrti a onda se malo pribra i naviknu na trenutno stanje,penjemo se uz neko brdo,naroda ima mnogo,jedni idu prema Srebrenici a drugi je bez povratka napustaju,malo se prica,nema vise nikakve utjehe,moj rodak na jednom brdu rece,stani da se odmorimo da vidimo dokle do mraka mozemo stici,granate se neprestalno cuju,kazu tuku nas prvi kraj.Poslije odmora,rodak mi rece vidis ono tamo brdo,tamo cemo nociti dalje necemo ici neka ide svako mi necemo,zorom krecemo da predemo asvalt,brdo je daleko i bas na to brdo pocese da padaju granate,kazu tuku cijelu nasu kolonu,svakakvi predvidanja ima,ali mi idemo dobro,mnoge prolazimo,neki i nas i konacno stizemo na zamisljeno mjesto gdje smo nasli mnogo ljudi,neko place,neko se psuje,nalomismi sitni grana da sjedemo kada nas posu zemlja a onda i eksplozija,granata je pala iznad nas,kazu ima i mrtvi i ranjeni,nastao je metez medu nama,rodak me ponovo povlaci za ruku i kaze hajmo u ovu uvalu da se malo spustimo.